1 2 3 4 5 6 7 8 9 ... 34

SLnaii za istrske in mediteranske študije slnnadi di Studi istriani e mediterranei - bet 3

bet3/34
Sana23.02.2018
Hajmi296 Kb.

.


II  presente  saggio  tratta  i  nomi  popolari  della  specie 
Vanellus  vanellus  (pavoncella).  La  pavoncella  apparti- 
ene  alia  famiglia  dei  Caradriidi  (Charadriidae),  ordine 
dei  Caradriiformi  (Charadriiformes).  È  presente  pática­
mente  ¡n tutta  la zona  istro-quarnerina.
Vengono  offerte  soluzioni  etimologiche  ai  nomi  po- 
polari  raccolti  dall'autore  in  Istria  e  sull'isola  di  Veglia. 
Gli  ornitonimi  presentad  appartengono  alie  paríate  istro- 
venete,  istriote,  ¡strorumene,  croate e slovene.
I  nomi  delle  localitá  intervistate  vengono  riportati  in 
italiano  e  in  croato/sloveno;  se  la  forma  italiana  non 
esiste, viene segnata solo quella croata/slovena.
0
.
1
.
Tutte  le  forme  raccolte  vengono  rappresentate  con 
I'alfabeto  fonético  internazionale,  adattato  come  si  usa, 
per  ragioni  tipografiche,  nei  lavori  di  questo  tipo.  Le 
forme  che  si  riportano  dalle  fonti  scritte  rispettano  la 
grafía origínale.
L'accento  viene  segnato  secondo  i  repertori  piü  noti 
che  riguardano  le  rispettive  paríate.  Da  tener  presente 
che  i  valori  prosodia  non  sono  identici  per  tutti  gli 
idiomi.  Per  le  forme  slovene  abbiamo  usato  ¡I  sistema  a 
due unitá di tipo  non tonemico.
1. 
Elenco  dei  nomi  popolari  (le  forme  dalle  fonti 
scritte  si  riconoscono  fácilmente  dall'abbreviazione  del- 
l'opera):
283

ANNALES  • Ser.  hist, sociol.  • 10  • 2000  • 2  (22)
Goran  FILIPI: ORNITONIMIA ISTRIANA: I  NOMI  POPOLARI  DELLA  PAVONCELLA 
(VANELLUS VANELLUS),
  283-286
Istroveneto:  

gâta

  (Šverki),  

màckica

  (Portole/Oprtalj), 

pauncèla

  (Santa  Domenica/Labinci,  Umago/Umag),  

pa-

 

voncèla

  (Bertocchi/Bertoki,  Buie/Buje,  Šverki),  

pavon-

 

cèla

  (Medolino/Medulin,  Portole/Oprtalj,  Salvore/Savu- 
drija,  Torre/Tar,  Monte  grande  -  Pola/Veli  Vrh  -  Pula), 

pavonzel

  (Trieste/Trst  -  DORIA  443;  KOS  312;  ROS 
752),  

pavonzin

  (Trieste/Trst  -  DORIA  443;  KOS  312; 
ROS  752),  

pavonzina

  (Trieste/Trst  -  DORIA  443),  

pa-

 

vuncèla

  (Crassiza/Krasica,  Visignano/Višnjan),  

pavun-

 

cina

 (Torre/Tar).
Istrioto:  

pavincéla

  (Sissano/Šišan),  

pavoncéla

  (Valle/ 
Bale,  Gallesano/Galižana), 

pavunsin

 (Fasana/Fažana).
Istrorumeno:  

vîvka

 (Sussgnevizza/Šušnjevica).
Croato:  

cofo n ič

  (Strmac),  

cufarica

  (Borutto/Borut), 

cufarica

  (Borutto/Borut),  

dîvja  mačka

  (Vermo/Beram, 
Orsera/Vrsar),  

d îvlji  mačak

  (Fontane/Funtana),  

m a čkic

 
(Sumberg/Šumber),  

mačkica

  (Trget),  

paunččla

  (Škatari), 

paunčela

  (Crassiza/Krasica),  

paunčfna

  (Dragosetti/Dra- 
guzeti),  

pavèla

  (Škatari),  

pavinčela

  (Valle/Bale),  

pavîn-

 

čica

 (Čiritež),  

pavoncin

 (Montona/Motovun),  

pavončela

 
(Medolino/Medulin),  

pavuncïn

  (Beletičev  Brijeg),  

pa-

 

vunéêla

  (Hreljici),  

trebuška

  (Blaškoviči,  Ceppich/Čepič), 

vîvak

 (Promontore/Premantura).
Sloveno:  

pavoncéla

  (Scoff i e/Š kof i j e),  

pavonééla

 (Ma- 
resego/Marezige).
2

.


I  nomi  più  frequenti  sono di  tipo pavončela/-ina, tutti 
diminutivi  in  -ina,  -in,  -ela,  -el  deli'istroveneto  pavon 
"pavo  -  Pavo  cristatus"  (ven.  pavon,  DURANTE  136, 
paon,
  DURANTE  132  <  pavo,  -one,  REW  6313).  Il 
transfer  del  significato  "Pavo  cristatus"  —>  "Vanellus 
vanellus"  (da  notare  perô  che  le  denominazioni  per  la 
pavoncella  in  questo  caso  sono  sempre  diminutivi)  è 
dovuto  alla  somiglianza  dei  due  uccelli;  ambedue  le 
specie  hanno sulla testa simile ciuffetto  ben  visibile:  "Na 
glavi  ima  koničasto,  črno,  peresno  čopko"  (GREGORI 
134 - za Vanellus vanellus); "Glavo  mu  krasi  čopka z  20 
do  24  na  konceh  kosmačasto  razčehljanimi  peresci" 
(BREHMS  290  -  per  Pavo  cristatus).  Giglioli,  p.  377, 
riporta  per  I'lstria  pavonzella,  per  il  Friuli  pavonzin,  e 
per  la  regione  veneta  paonsina  e  paonsin.  Pirona,  p. 
720,  nota  pavoncin,  Boerio,  p.  469,  paoncina,  e  Piga- 
fetta,  p.  160,  pavonsina e,  p.  157,  paonàssa e paonsina. 
Le  forme  croate  e  Slovene  di  questo  tipo  sono  prestiti
dall'istroveneto  -  l'ornitonimo  pavmčica  (Čiritež)  è  una 
forma  ¡brida,  ¡I  suffisso  straniero  viene  sostituito  con  il. 
suffisso diminutivo croato.
2.1. Anche gli  ornitonimi  di  tipo  cufarica e sim.  nelle 
paríate  croate  devono  la  loro  denominazione  al  ciuffo: 
ciac.  cuf "ciuffo",  prestito  istroveneto  cuf(o),  ven  zufo, 
BOERIO 824 < zuppfa (langob.),  REW 803).
3.
Nelle  paríate  croate  abbiamo  annotato  un  certo 
numero  di  nomi  con  il  contenuto  principale  di  "gatta"; 
sono  d'origine  onomatopeica,  esprimono  ¡I  verbo 
dell'uccello  che  è  praticamente  idéntico  a  quelio  del 
gatto  -  strano  che  nessun  repertorio  ornitológico  di  cui 
disponíanlo  non  descrive  la  voce  dell'uccello  come  ¡I 
miagolio 
del 
gatto: 
kivit 
(BREHMS 
479),
kivitkivitkivitkijuk  (GJURAŠIN  272),  k¡i-u¡  o  kii-r-ui 
(PETERSON  97)  e  chii  ¡t o  chiu  ch¡  u¡  u¡  (DRCHAL  90). 
II  miagolio  del la  pavoncella  si  sente  molto  chiaro  dalla 
cassetta  audio  che  accompagna  il  Iibretto  di  Janez 
Gregori  Petje naših pf/c.1
La  forma  ¡stroveneta  màckica  è  un  prestito  dalle 
paríate  ciacave,  mentre  l'ornitonomo  istroveneto  gâta 
(Šverki)  è  un  calco  lingüístico  -  i  nomi  di  questo  tipo 
non  esistono  nelle  paríate  romanze  dell'ltalia  nord- 
orientale.
4.
L'ornitonimo  di  Promontore  v?vak  è  idéntico  al 
nome  nel  croato  standard,  percio  potrebbe  essere  un 
prestito dotto come anche I'istrorumeno  vfvka.2
La  voce  non  è  presente  sullo  SKOK,  mentre  l'ARJ 
XXI/47  sotto  ¡I  lemma  vivak  riporta  secondo  Ivekovič: 
"ptica po glasu vi! tako nazvana".
La  spiegazione  etimológica  di  Ivekovič  potrebbe  an­
che  essere  accettata,  se  a  Ceppich  e  a  Blaškoviči  non 
avessimo  segnato  la  forma  trebuška  -  un  derivato  ¡n  - 
ška
3  del  verbo  croato  trijebiti  (se)  "pulir(si)"  (ARJ 
XVIII/651).  Questo  verbo,  per  quel  che  riguarda  ¡I 
significato,  combada  perfettamente  con  ¡I  verbo  vivati 
(se)
  "spolIinarsi,  ripulir  le  penne  col  becco  (i  volatiI¡)"  - 
PARČIČ  1112.4  Si  potrebbe  pensare  a  una  derivazione 
¡n  -ak  del  verbo  vivati  (se),  cosa  pero  poco  probabile 
visto  che  tutti  gli  uccelli  si  ripuliscono  le  penne  con  il 
becco;  inoltre,  nessun  manuale  ornitológico  di  cui 
disponíanlo  non  evidenzia  alcun  particolare  intéressé 
per  la  pulizia  nel  nostro  uccello,  e  nemmeo  qualche 
modo particolare  nello spollinarsi.
1  Cfr.  maca (dintorni  di  Mostar),  m acudan,  m aculica (presso  Nin  ¡n  Dalmazia) e mačka (Karlovac) - tutto  HIRTZ 269.
2  Cfr.  vivak  (HIRTZ  540  -  Bošnjaci  Županja,  Varoš  in  Slavonia),  v iv č ič   ("pullus  Vanelli  vanelli"  -HIRTZ  541),  vivka  (HIRTZ  541  -
Podgajci  Posavski, Županja);  vivak (VUK2  107);  vivak (PARČIČ  1112);  v fv e k  (PLETERŠNIK II/773).
3  Per ¡I  suffisso cfr.  p.  es.  saraška "Garrulus glandarius".
4  II  verbo  v iv a d  viene riportato anche  nel  VUK2  107 e  nelI'ARJ  XXI/47.  Per l'etimologia v. SKOK  III/600).
284

ANNALES  • Ser.  hist, socio!.  • 10  • 2000  • 2  (22)
C'¡ornn  FILIPI: ORNITONIMIA  ISTRIANA:  I  NOMI  POPOLARI  DELLA PAVONCELLA 
(VANELLUS VANELLUS),
  283-286
¡I
i
ÍSS^

Priba  

(Vanellus  vanellus) 

(foto: D.  Tome).


La  tesi  di  Ivekovic  viene  messa  in  discussione  anche 
dal  fatto  che  nemmeno  gli  ornitonimi  nelle  altre  lingue 
europee,  aventi  la  materia  fónica  piú  o  meno  simile  alie 
forme  croate,  come  pare,  non  siano  d'origine  ono- 
matopeica:  le  denominazioni  vibe  (dannese),  vepja 
(islandese),  vipe  (norvegese)  e  tofsvipa  (svedese)  espri-
mono  il  contenuto  "dondolarsi".5  Indirettamente,  lo  stes- 
so  contenuto  esprime  anche  Comitonimo  tedesco  Kie- 
bitz^  e
  quello  olandese  kievit7:  "Kao  brojne  druge  ptice, 
vivak  takoder  trza  repom,  ali  to  trzanje  je  polako  i  do­
stojanstveno  pa  vivak  istodobno  porniče  glavu  i  čitavo 
tijelo tako da se ono zaljulja."  (BREHM 480).
ISTRSKA ORNITONIMIJA:  LJUDSKA IMENA ZA  PRIBO ( VANELLUS  VANELLUS)
Goran FILIPI
Univerza v  Reki,  Filozofska  fakulteta v  Puli,  HR-52100  Pula,  Ivana  Matetiča  Ronjgova  1 
Znanstveno-raziskovalno središče  Republike Slovenije  Koper, SI-6000  Koper,  Garibaldijeva  18
POVZETEK
V članku je zbranih  40  ljudskih  imenih za ptico pribo  (Vanellus  vanellus)  v Istri  in  na  otoku  Krku.  Avtor ponuja 
etimološke rešitve za  vse slovenske,  hrvaške
,  istrobeneške,  istriotske in  istroromunske oblike.
Ključne besede: ornitonomija,  dialektologija,  Istra
5  Cfr.  il  tedesco  wipen "dondolare" -  H U RM   827.
d  Hurm  (344),  sotto  ¡1  lemma  Kiebitz,  accanto al  significato "pavoncella"  riporta  anche  "osservatore  importuno;  chi  segue  con  intéressé
un gioco  (di  carte,  scacchi  e sim.)".
7  Tutti  gli  ornitonimi  in  questo passo secondo  NAE  33.
285

ANNALES  • Ser.  hist, sociol.  • 10  • 2000 • 2  (22)
Coran  FILIPI: ORNITONIMIA ISTRIANA:  I  NOMI  POPOLARI  DELLA PA VONCELLA 
(VANELLUS VANELLUS),
 283-286
ABBREVIAZIONI  DELLE OPERE CITATE
ARJ  -  Rječnik  hrvatskoga  Hi  srpskoga  jezika,  I-XXIII, 
JAZU, Zagreb  1880-1976.
BO ERIO   -  G.  Boerio,  Dizionario  del dialetto  veneziano, 
Venezia  1856.
BREHM  -  A.  E.  Brehm,  Kako žive životinje,  Otokar  Ker- 
šovani,  Fiume  1966.
BREHMS  -  T.  Jan  (skrajšal,  predelal  in  dopolnil),  Brehm 
v barvah  -  Velika  knjiga  o  živalih,
  Cankarjeva  založba, 
Lubiana  1978
DO RIA  -  M.  Dona,  Grande  dizionario  del  dialetto 
triestino,
  Edizioni  "Italo  Svevo"  -  "II  Meridiano",  Trieste 
1984.
DRCHAL  -  W .  Černy  -  K.  Drchal,  Impariamo  a  cono- 
scere gli  uccelli,
  Istituto  Geografico  Deagostini,  Novara 
1982.
DURANTE  -  D.  Durante  -  Gf.  Turato,  Vocabolario  eti- 
mologico  veneto  -  italiano,
  Editrice  "La  Gal ¡verna",  Pa­
dova  1987.
G IG LIO LI  -  E.  H.  Giglioli,  Avifauna  italica,  Le  Monnier, 
Firenze  1886.
G JU RAŠIN   -  S.  Gjurašin,  Ptice,  l-ll,  Naklada  "Matice 
Hrvatske", Zagreb  1899,  1901.
GREGO RI  -  J.  Gregori  -  I.  Krečič,  Naši  ptiči,  DZS, 
Ljubljana  1979;  J.  Gregori,  Petje  naših  ptic,  Prešernova 
družba,  Ljubljana  1989  (con  una cassetta audio).
HIRTZ -  M.  Hirtz,  Rječnik narodnih zoologičkih  naziva, 
JAZU, Zagreb  1938-1947.
HURM   -  A.  Hurm,  Njemačko  -  hrvatskosrpski  rječnik, 
Školska knjiga, Zagreb  1959.
KOS  -  E.  Kosovitz,  Dizionario-vocabolario  del  dialetto 
triestino  e  della  lingua  italiana,
  Librería  internazionale 
"Italo Svevo", Trieste  1968.
NAE  -  H.  I.  Jorgensen,  Nomina  Avium  Europaearum, 
Kopenhagen  1958.
PARČIČ  -  D.  Parčič,  Rječnik  hrvatsko-talijanski,  Zadar 
1901.
PETERSON  -  R.  Peterson  .  G.  Mountfort -  P.  A.  D.  Hol- 
lom,  Guida  degli Uccelli d'Europa,  Franco Muzio and  c. 
Editore,  Padova  1983.
PIGAFETTA  -  A.  Pigafetta,  Vocabolario  ornitológico  ve­
neto,  Istituto Veneto di  Arti  Grafiche,  Padova  1975. 
PIRONA  -  G.  A.  Pirona  -  E.  Carletti  -  G.  B.  Corgnali,  II 
nuovo  Pirona
  -  vocabolario  friulano,  Societá  filológica 
friulana,  Udine 1983.
PLETERŠNIK  -  Maks  Pleteršnik,  Slovensko-nemški  slo­
var,  l-ll,  Cankarjeva  založba,  Ljubljana  1974  (ristampa 
dell'edizione del  1894).
REW  -  W .  Meyer-Lübke,  Romanisches  etymologisches 
Wörterbuch,
  Heidelberg  1972.
ROS  -  E.  Rosamani,  Vocabolario  giuliano,  CapelIi  Edi­
tore,  Bologna  1958.
SKOK  -  P.  Skok,  Etimologijski rječnik hrvatskoga  ili srp­
skoga jezika,  l-IV, JAZU, Zagreb  1971-1974.
VUK2  -  Vuk  Stefanovič  Karadžič,  Srpski  rječnik,  l-ll, 
Prosveta,  Beograd  1986  (la  ristampa  dell'edizione  di 
Vienna del  1852).
286

ANNALES  • Ser.  hist, sociol.  • 10 • 2000  ■
  2  (22)
izvirno znanstveno delo 
UDK 821.163.42*282:81 '342.2
prejeto: 2000-05-25
GOVOR SLUMA
Nataša  VIVODA
 
HR-52420  Buzet,  Goričica  24
IZVLEČEK
V članku  so prikazana  nekatere  fonetske,  morfološke  in  leksikalne  lastnosti govora  Sluma,  vasi  v  Čičariji  blizu 
slovenske  državne  meje.  O d fonetskih  lastnosti so prikazani samoglasniki  in  soglasniki slumskega  govora,  njihove
 
spremembe  in  nekateri pojavi,  povezani z  njimi,  kot  tudi  refleksi  nekaterih  praslovanskih  glasov.  Od  morfoloških
 
lastnosti so prikazani samostalniki',  pridevniki,  zaimki  ter njihove  sklanjatve,  glagoli  in  njihove  spregatve,  glagolski
 
čas  in  glagolski  način.  Na  koncu  so
  v sklopu  leksikalnih  lastnosti  našteti  nazivi za  dele  telesa,  rastlin  in  domačih 
živali.
Ključne besede:  dialektologija,  ¡zgovorna fonetika,  refleksi praslovanskih glasov,  Čičarija,  Hrvaška,  Slum
LA PARLATA  DI SLUM 
SINTESI
Nell'articolo  si presentano  le  caratteristiche  fonetiche,  morfologiche  e  lessicali  delta  parlata  di  Slum,  un  paese 
della  Ciceria  nei pressi  del  confine  con  la  Slovenia.  Fra  le  caratteristiche  fonetiche  sono  preséntate  le  vocali  e  le
 
consonanti del dialetto,  i mutamenti e i fenomeni ad esse collegati,  nonché i riflessi di alcuni suoni protoslavi.  Fra  le
 
caratteristiche  morfologiche  sono  presentad  sostantivi,  aggettivi  e  pronomi  e  la  loro  declinazione,  i  verbi  con  le
 
rispettive  coniugazioni,  i  tempi  e  i  modi.  Infine,  nell'ambito  delle  caratteristiche  lessicali  sono  elencati  i  nomi  di
 
varié parti del corpo,  di piante e animad domestici.
Parole chiave: dialettologia, fonética,  riflessi  di  suoni  protoslavi,  Ciceria, Croazia,  Slum
UVOD
Tijekom  mog  študija  kroatistike  i  komparativne 
slavistike  na  Filozofskom  fakultetu  u  Ljubljani,  posebnu 
pozornost  posvetila  sam  dialektologiji  tj.  proučavanju 
govora.  Naročito  su  me  zanimali  buzetski  govori. 
Prostor  Buzetske  kotline  po  mnogočemu  je  specifičan. 
Kao  i  u  svim  pograničnim  mjestima,  na  ovom  se 
području  susreče  nekoliko  kultura,  mentaliteta,  i  što  je 
posebno  zanimljivo,  nekoliko  govora.  Svi  se  ovi  ele­
menti  isprepliču  i  nemoguče  ih je odvojiti.
Glede  govora,  na  prostoru  Buzeštine  isprepliču  se
hrvatski,  čakavski  i  slovenski  jezični  elementi.  U  svojim 
proučavanjima  uvijek  nastojim  ¡stražiti  sve te elemente  i 
utvrditi  njihovu  zastupljenost  u  buzetskim  govorima. 
Rezultati  su  uvijek  isti  i  očekivani:  iako  se  na  ovom 
području  koristi  upitna  zamjenica  KAJ,  koja  je  uzrokom 
što  mnogi  buzetske  govore  nazivaju  kajkavskima,  svi  su 
govori  u  svojoj  osnovi  čakavski.  Zbog  velike  bližine slo- 
venskog  govornog  područja,  u  ovu  su  čakavsku  bazu 
prodrli  i  mnogi  slovenski  jezični  elementi,  kao  što  je  i 
razlikovanje otvorenih  i  zatvorenih  glasova e  i  o.  U  svo­
jim  sam  se  proučavanjima  zadržala  na  tri  područja:  na 
području fonetike,  morfologije  i  rječnika.
287

ANNALES  • Ser.  hist. sodol.  • 10  • 2000  • 2  (22)
Nataša VIVODA: GOVOR SLUMA,  287-304
FONETIKA
Pri  svakom  susretu  s  nekim  novim  govorom,  uvijek 
valja  najprije  proučiti  njegove  glasove jer su  glasovi  os­
nova  i  temelj  svakog  jezika  i  govora.  Posebno  sam  pro- 
učavala  sustav  samoglasnika  i  sustav  suglasnika  te  ih 
usporedivala  s  hrvatskim  književnim  jezikom.  Oba  su 
sustava  redovito  pokazivala  zanimljiva  obilježja  i  uvijek 
se  pokazalao  da  je  samoglasnički  sustav  bogatiji  od 
onoga  u  hrvatskom  književnom  jeziku  te  da  su  upravo 
ovdje  najviše  prisutna  slovenska  jezična  obilježja  (več 
prije spomenuto  razlikovanje otvorenih  i  zatvorenih  gla­
sova  e  i  o,  ali  i  poznavanje  poluglasnika  d  u  nekim  go- 
vorima).  Suglasnički  je  sustav  uvijek  bio  siromašniji  od 
onoga  u  hrvatskom  književnom  jeziku  i  bio  je  tipično 
čakavski  jer  buzetski  govori  ne  poznaju  glasove  Ij,  d  i 
dž.  Ali,  i  ovdje  je  poneki  govor  pokazivao  svoje  spe­
cifičnosti,  pa  npr.  slumski  govor,  koji  je  prikazan  u  na­
stavku  ovog članka,  poznaje glas Ij.
U  sklopu  proučavanja  glasova,  zanimali  su  me  i 
refleksi  starih  glasova  iz  praslavenskog  jezika  koji  su 
tijekom  razvoja ostalih  slavenskih  jezika  nestali  ili  su  se 
reflektirali  u  neke  druge  glasove.  Tako  sam  u  svakom 
govoru  proučila  refleks  jata,  refleks  praslavenskih  nos­
nika  e  i  o,  te  poluglasnika  ~b  i 


Upravo  su  refleksi  po­
luglasnika  ~b  i 

6

 
bili  ti  koji  su  se  u  buzetskim  govorima 
najrazličitije reflektiral i
M O RFO LO G IJA
U  sklopu  morfološkog  proučavanja,  posebnu  sam 
pozornost posvetila sklonidbama ili deklinacijama. Zani­
mali  su  me tipovi  sklonidbe  koji  postoje  u  pojedinim  go­
vorima,  a  posebice  sklonidbeni  nastavek  Željela  sam 
utvrditi pokazuju li  postoječi  nastavci  pravilan  refleks na­
stavka  iz  praslavenskog jezika,  čuvaju  li  se  neki  arhaični 
nastavci  koji  su  več stolječima  nepromjenjeni, te postoje 
li neke posebnosti  ili specifičnosti koje se pojavljuju samo 
na  ovom  području.  Osim  sklonidbe  ¡menica,  proučavala 
sam  i  sklonidbu  pridjeva  i  sklonidbu  osnovnih  vrsta  za- 
mjenica.  Veliko  područje  svakog  govora  čine  i  glagoli. 
Mene je zanimala konjugacija glagola kao i glagolski ob­
lici  i vremena koji su još uvijek prisutni  u  odredenom go­
voru.  Pokazalo  se  da  buzetski  govori  poznaju  samo  one 
oblike  i  vremena  koji  se  koriste  u  svakodnevnoj  komu­
nikaciji.  Tako  nišam  naišla  na  primjere  poznavanja  aori­
sta  i  imperfekta,  koji  su  još  uvijek  prisutni  u  hrvatskom 
književnom  jeziku,  jer  se  ti  oblici  u  dijalektima  više  ne 
koriste.  Doduše,  svi  buzetski  govori  poznaju  aorist  po- 
močnog glagola biti,  ali  on se  koristi  isključivo za tvorbu 
kondicionala.  I  konjugacije glagola često pokazuju svoje 
specifičnosti, a pri prezentu, u 3. licu množine, ponovo se 
vidi utjecaj slovenskih govora.
Od  nepromjenjivih  riječi  posebno  zanimljivima  po­
kazali  su  se  uzvici  za  dozivanje  životinja  (krava,  ovaca, 
mačaka  i  pasa).
RJEČNIK
Dijalekti  nemaju  bogat  rječnik  kao  što  to  ima 
književni  jezik.  Svaki  književni  jezik  ima  bogatu  ter- 
minologiju  te  razvijen  rječnik  pojedinih  struka.  U  go­
vorima  nailazimo  na  one  riječi  koje  se  koriste  u  svako- 
dnevnom  govoru.  Problem  nastaje,  jer,  zbog  utjecaja 
medija  i  još  nekih  čimbenika,  u  naše govore  prodire  sve 
više  riječi  iz  hrvatskog  književnog  jezika  koje  na  taj 
način  potiskuju  stare,  arhaične  i  posebno  zanimljive 
riječi.  Ipak,  te  se  riječi  još  uvijek  mogu  pronači  kod  sta­
njih  govornika,  ali  ih  treba  pozvati  u  njihovo  sječanje, 
podsjetiti  ih  na  njih.  Nekim  je  starim  riječima  vrlo  teško 
odrediti  podrijetlo.  Inače,  u  svojim  se  proučavanjima 
nišam  bavila  istraživanjem  podrijetla  riječi,  odnosno  eti- 
mologijom,  jer  je  to  vrlo  široko  područje  i  zahtijeva 
duboku  i  podrobnu  analizu,  dok  sam  ja  željela  ukratko 
predstaviti  pojedini  govor.  Ipak,  bilo je  lako zaključiti  da 
večina  riječi  potječe  iz  hrvatskog,  slovenskog  ili  talijan- 
skog jezika,  a postoje  i  riječi  koje su  ostale netaknute još 
iz  praslavenskog  jezika  (npr.  objisto  za  bubreg).  Na- 
žalost, ove potonje pamte samo oni  najstariji  govornici.
U  početku  su  me  naročito  zanimali  nazivi  za  dije- 
love  vozova  i  plugova,  no  ubrzo  se  pokazalo  da  je  vrlo 
teško  nači  govornika  koji  bi  te  nazive  znao,  buduči  da 
se  ni  vozovi  ni  plugovi  več odavno  ne  koriste  (barem  ne 
oni  najstariji  tipovi),  a  time  su  i  nazivi  za  njihove  dije- 
love  pali  u  zaborav.  Stoga  sam  se  više  zadržala  na  na- 
zivima za  biljke,  žitarice,  domače životinje,  nazive dije- 
lova  tijela.  Te  su  riječi  još  uvijek  u  svakodnevnoj  upo­
rabi,  pa  je  sada  i  najbolje  vrijeme  da  se  zapišu  i  na  taj 
način  sačuvaju  od  zaborava  koji  im  prijeti  zbog  pro­
diranja  riječi  iz  književnog  jezika.  To  se  najbolje  poka­
zalo  u  primjeru  riječi  "trepavica".  Naime,  nijedan  obra- 
deni  govor ne poznaje poseban  naziv za taj  dio  lica,  več 
koriste  ili  riječ  iz  hrvatskog  književnog jezika,  ili  riječ  iz 
talijanskog  jezika.  Sve  sam  riječi  potražila  u  govorima 
pomoču  slika  koje  prikazuju  traženi  pojam,  a  riječi  sam 
samo  nabrojila  te  na  njima  označila  iktus,  tj.  mjesto 
naglaska,  ali  ne  i  vrstu  naglaska.  Nišam  se  upuštala  u 
akcentuaciju  riječi  jer je  to  široko  i  zahtjevno  područje, 
a  postoji  i  razlika  u  naglašavanju  izmedu  mladih  i 
starij ih  govornika,  pa je teško odrediti  pravo stanje.
U  ovom  če članku  biti  prikazan  govor Sluma,  jednog 
od  pograničnih  sela  Buzeštine.  Tu  če  se  najbolje  vidjeti 
več  prije  spomenute  specifičnosti  buzetskih  govora, 
utvrditi  koliki  je  utjecaj  slovenskoga  jezika,  odnosno, 
koliko  lokalno  stanovništvo  danas  čuva  svoj  autohtoni 
govor.
Slum  je  zatvoreno  selo  u  kraskom  polju  iznad  ruba 
Čičarije  (zbog  pripadnosti  Čičariji,  Matecki  govor Sluma 
svrstava  u  čakavsko-slovenske  govore,  ali  u  čičsku 
grupu,  dok  ostale  govore  Buzeštine  svrstava  u  buzetsku 
grupu  čakavsko  -  slovenskih  govora).  Po  popisu  pučan- 
stva  iz  1910.  g,  Slum je  imao 364 Stanovnika,  a danas  ih 
ima  samo  35.  Slum  je  jedno  od  onih  sela  iz  kojeg  se
288

ANNALES  • Ser.  hist. sociol.  ■
  10  • 2000  • 2  (22)
Nataša VIVODA: GOVOR SLUMA, 287-304
stanovništvo  neprestano  iseljava,  jer  je  prilično  udaljen 
od  grada,  planinsko je  selo,  okruženo  uglavnom  kršem  i 
zato  je  tamo  vrlo  teško  preživjeti.  Stanovništvo  koje  je 
preostalo  (uglavnom  stanji  ljudi)  bavi  se  pretežno  sto- 
čarstvom,  obradenih  poljoprivrednih  površina  ima  jako 
malo  zbog  nepristupačnog  i  kršovitog  terena.  Ovo  je 
selo  nekad  bilo  samostalna  župa,  imala je  i  svoju  školu, 
danas  je  dio  župe  Lanišče,  a  škola  je  več  godinama 
zatvorena.  U  Slumu  postoje  danas  4  prezimena:  Po­
sedel,  Božič,  Finderle  i  Zlatic.  Nadimci  u  Slumu  su: 
Pučetovi,  Markovi  Tončetovi,  Grandovi,  Perove,  Mato- 
linovi.  Za  govor  Sluma  informatorica  je  bila  gda  Zlata 
Marzzi,  rodena  Posedel  (r.  1950.),  po zanimanju  je  eko- 
nomistica.  Rodena  je  u  Slumu,  roditelji  su  joj  iz  Sluma, 
ali  su  se  rano  preselili  u  Buzet.  Gospoda  Marzzi  danas 
živi  i  radi  u  Buzetu.
Prikazat  ču  fonetska,  morfološka  i  leksička  obilježja 
slumskog govora.
FONETSKA O BILJEŽJA 
VOKALI
VOKAL A
lako  dosta teško,  u  govoru  Sluma  može  se  još  danas 
zamijetiti  razlika  izmedu  dugog  i  kratkog  glasa  a.  Dugi 
se  glas  a  izgovara  pomalo  "rastegnuto":  zlato  -  zlato, 
blato -  blato, trava -  trava, tata -  čača,  oča.  Kratki  glas  a 
istovjetan  je  književnome  glasu  a,  a  slumski  govor  ne 
poznaje  prijelaze  glasa  a  u  o  ili  u  diftonge,  osim  kod  1. 
lica  prezenta  pomočnog  glagola  biti  koji  glasi  jas  sort 
(sličan  primjer  nalazimo  i  kod  govora  Sv.  Martina,  radi 
se  o  tendenciji  prijelaza  dugoga  glasa  a  u  o).  Od  starog 
ene  nastaje  a,  več  se  uglavnom  javlja  e.  Dugi  se  glas  a 
još  čuva  (medutim  razlika  je  gotovo  neprimijetna,  što 
dokazuje  da  je  samo  pitanje  vremena  kad  če  i  ova 
opozicija  nestati  kao  što  je  nestala  iz  ostalih  buzetskih 
govora):  glava  -  glava,  grad  -  grad.  Evo  još  nekoliko 
primjera glasa a: dva, stvar, par, prašat, jaja,  klas...
VOKAL  E
Govor  Sluma  ne  poznaje  opoziciju  dugog  i  kratkog 
glasa  e,  a  isto  tako  teško  razlikuje  otvoreno  i  zatvoreno 
e.  Ta  otvorenost,  odnosno  zatvorenost  najbolje  je  vid­
ljiva  u  naglašenim  slogovima  teta,  bele,  pet,  let,  met, 
delo,  devet,  medved,  detelina,  deset...
  U  ovom  se 
govoru  e  nikad  ne  realizira  kao  diftong.  Stari  prasla- 
venski  nazal  e  daje  e  koje  može  biti  i  zatvoreno  i  otvo­
reno:  pedeset,  pet,  rep,  meso,  mesgc,  ime,  telgc,  zejik 
(jezik)...  Kao  što  vidimo  iz  ovih  primjera,  naglasno  je 
mjesto  u  slumskom  govoru  pomaknuto  u  lijevo  (ima  ne­
koliko  primjera  u  kojima  je  naglasak  ostao  na  zadnjem 
slogu,  ali  oni  su  rijetki  npr.  medved).  Na  tu  je  pojavu 
upozorio  još  Ribarič  u  svojim  proučavanjima.  To  znači
da  u  slumskom  govoru  više  nema  ni  čakavskog  akuta.  U 
Slumu  kažu  žena,  sestra.  Evo  još  nekoliko  primjera  s 
glasom  e:  pučet  (početi),  žet,  veselje,  plesat,  stezat, 
šes...
VOKAL  I
Glas  i  je  kratak  glas,  čisti,  nema  opozicije  dug  - 
kratak  i  izgovara  se  isto  kao  književno  i:  riba,  kurito, 
dim...
  Redukcije nisu  poznate  (trinajs).  I  taj  glas  u  nekim 
je  primjerima  ostatak  praslavenskog  jerija  (y):  štire, 
kuliko.
  U  Slumu  infi n iti v  nema  krajnje  i:  reč,  guvoret... 
Imperativ  ima  krajnje  i:  reci, peci, pecite...
VOKAL  O
U  govoru  Sluma  ne  postoji  dugo  i  kratko  o,  ali  zato 
još  uvijek  možemo  nači  zatvoreno  p i  otvoreno  g.  N o j 
ovdje  nam  se  javlja  situacija  slična  glasu  e:  ta  razlika 
sve  više  blijedi  i  najlakše  se  zamječuje  u  naglašenim 
slogovima:  moj,  nos,  voda,  pggača,  potok,  roka...  Pri- 
mječujem  da  se  zatvoreno  o  puno  bolje  čuva  od  otvo- 
renog  glasa  o.  Poznaju  i  neke  redukcije  vokala  o,  i  to  o 
>  d >  e:  kljebdk,
  ili  o  >  u  Iupata  (ali  pogača  se  kaže 
pggača  -
  dakle  ta  se  redukcija  javlja  samo  u  nekim 
primjerima,  a  ne  dosljedno).  Praslavenski  nazal  o  može 
ponekad  dati  o: roka,  goba,  ali  o torne  ču  pisati  kasnije. 
Slumski  govor ne poznaje diftonge,  pa tako ni  dugo o  ne 
daje  diftong.  O   koji  nije  pod  naglaskom  može  se  redu­
cirati  u  u:  dulenji  (donji),  gurenji  (gornji),  utrok (dijete), 
jdtro
 (u  posljednjem  primjeru  ova  redukcija  nije  prove- 
dena, vjerojatno zato što se več  ispred  u  reducirao u  d).
VOKAL  U
U  slumskom  govoru  nalazimo samo jedan glas  u  koji 
je  isti  kao  i  u  književnom  jeziku,  ali  u  ovom  se  govoru 
on  često  reducira  u  poluglasnik  3.  Taj  se  poluglasnik 
izgovara  isto  kao  i  poluglasnik  u  slovenskim  govorima: 
vdho,  škatdla,  krdh,  mdha,  ddša,  kapds,  kljebdčič.
  Vo­
kalno  J  dalo  je  u:  buba,  jabuka,  vuk,  mučet...  Ostalih 
posebnosti  nema.
REFLEKS e
U  govoru  Sluma  e  može  dati  ikavski  ili  ekavski 
refleks.  Zato  i  taj  govor  uvrštavamo  u  skupinu  ikavsko  - 
ekavskih
  govora.  No,  ikavskih  reflekasa  ima  vrlo  malo. 
Buduči  da  ovaj  govor  graniči  sa  slovenskim  govorima, 
vjerojatno  zbog  toga  ima  više  ekavskih  refleksa.  Ispred 
glasova  k,  g,  h  nalazimo  i  ikavski  i  ekavski  refleks  e: 
mleko,  sikira,  sneh,  breh,  človek...
  Ispred  glasova  d,  t,  n, 
s, z,  r,  I
 refleks  etakoder može biti  ekavski  ili  ikavski,  ali 
ekavski  prevladava:  mesoc,  reka,  stena,  letit,  goret, 
želet,  leto,  suset...
  Ispred  glasova  c,  č,  č,  ž,  š,  j   našla 
sam  samo  ekavski  refleks  e:  bežat,  sveča...  Ispred
289

ANNALES  • Ser.  hist, sociol.  • 10  • 2000  • 2  (22)
Nataäa VIVODA: GOVOR SLUMA,  287-304
glasova  b, p,  m, v  nalazimo večinom  ekavski  refleks  e,  a 
ikavski  se  javlja  tek  iznimno:  črevo  (crijevo),  seme, 
teme,  dlvojka
  (djevojka).  Ispred  glasovnih  skupova  zd, 
st,  tk,  tv
  dosljedno  nalazimo  ekavski  refleks:  nevesta, 
zvezda,  mesto...
Navedeni  primjeri  dokazuju  da  u  govoru  Sluma  pre­
vladava ekavski  refleks  e,  no,  buduči  da  postoji  i  ikavski 
refleks taj govor treba uvrstiti  u  ikavsko - ekavske govore.
REFLEKS NAZALA  o


Do'stlaringiz bilan baham:

©2018 Учебные документы
Рады что Вы стали частью нашего образовательного сообщества.
?


s-j---r---good-pastor.html

s-k-u-p-n-o-i-z-v-j-e---e.html

s-kakoj-celyu-takoe-2.html

s-kakvo-da-zapochnem.html

s-kollektivom-sotrudnikov.html